Jugoslaviju je razbio Slobodan Milošević koji je pustio Slovence da se odcijepe i onda s Tuđmanom dijelio Bosnu i Hercegovinu. Pa nismo valjda mi, kukavni Hrvati bez oružja i JNA u pozadini, mogli računati da ćemo nadvisiti dvostruko brojniji srpski narod? Nudili smo konfederaciju, ali Milošević je želio jare i pare…

Kaliče, debelo ste promašili tvrdeći da Srbima nije dano pravo na odcjepljenje. Kako biste Vi napravili razgraničenje između triju naroda? Pa tko bi se dogovorio s bezbrojnim lokalnim poglavicama kada ni danas nikako da se dogovore predstavnici triju naroda u BiH?

Dakle, odcjepljenje naroda nije dolazilo u obzir, to je omogućeno samo republikama koje su ionako bile države u državi. Što bi se izbjeglo da je Milošević bio samo malo tolerantniji (vidi drugi odlomak). Ali on je ionako želio što veći dio BiH, a Hrvatska i Slovenija nisu ga zanimale. Zato i nije zaštitio sunarodnjake u Oluji, zato su Karadžić i Mladić šutke gledali kako Hrvatska vojska napreduje prema Banjoj Luci.

Stvaranje i razbijanje Jugoslavije deo je kontinuiteta - vekovnog anglosaksonskog strateskog cilja- osvajanja najvece zemlje sveta - Rusije, odnosno bogatstava njene teritorije.
U projektu je bilo stvaranje jugoslovenske nacije
(a la - americke) u kojoj bi se razbili i ostaci
pro-ruskog, pored jos nekoliko sitnijih i krupnijih
interesa.
[Ne zaboravite koliko godina smo se zavaravali
nazivom Kraljevina SHS.]
Kako je za ostvarenje zadatka bilo neophodno jos
rada i vremena, Jugoslavija je nastavila i posle
1945. Srbi su, uz pomoc sopstvenih "lidera",
"oprostili" hrvatski genocid, ponovo im se "potu-
rili" i omogucili da po drugi put izbegnu pravednu
kaznu.
[Nekaznjeni zlocini I, eskalirali su do genocida
po bestijalnosti, nevidjenih zlocina u II sv. ratu
i nastavka u zadnjem krvavom gradjanskom ratu.]
SAD su bile "prinudjene" da tolerisu "Titovu YU"
kad je bila "anti-SSSR zastava", ali su nestrpljivo
cekali kraj nezgodnog lidera.
Racunajuci da ce tome doci kraj mnogo ranije,
"podboli" su MASPOK i Ustav 1974 a srpskim rukama
i "supljim glavama" eliminisali svaki otpor.
Ovaj Ustav, ne samo sto je pravno cementirao
granice Republika, vec je omogucio (ko je hteo i
znao) gradnju drzavnosti i pravo na otcepljenje.
Srbiji je tim Ustavom ugradjena i tempirana bomba
- APV i APKiM. Iako pokrajine u Republici Srbiji,
one su ravnopravno ucesvovale u Predsednistvu.
Posle Titove smrti, intenziviran je rad na razbijanju YU. Albaci su gurnuti u borbu za
"Kosovo Republjik", "oslobodilacki rat", lizing
(od mafije i CIA) "narko biznisa", prljavi "rat"
protiv Srba na KiM (svim sredstvima-od zloupotrebe dece, preko preplacivanja srpskih imanja, ilegalne
imigracije, ...).
Posle "unutrasnjeg" raspada SSSR, Varsavskog pakta, ujedinjenje Nemacke, dosao je red i na YU.
"Majstori" su oslobodili nemacki revansizam, pa
su Srbi morali da plate "ceh" - dug iz oba rata.
Da olaksaju zadatak, majstori su podrzali sve
podobne (od Miloswevica), a "nase".
S. Savic

Jugoslaviju su razbili nosioci separatizma uz podršku zapada (dal je ona trebala da se razdruži (a ne krvavo raspadne)to je drugo pitanje). Najveću krivicu snosi Nemačka a potom ostale zapadne zemlje, Britanija, USA, Francuska... Nemačka je ta koja je podržala Hrvatsku pod šahovnicom, otimanju srbima statusa konstitutivnog naroda, i iznad svega priznanjem hrvatske državnosti pre nego su sporna pitanja rešena pošteno, pravedno i na miran način.

Srbi su se prilikom razbijanja Jugoslavije pokazali ka dvolicni. Smatrali su da dijelovi drugih zemalja gde su Srbi vecina (Kordun, Lika...) treba da pripadnu Srbiji a sa druge strane da dijelovi Srbije gde Srbi nijesu vecina (Kosovo) opet treba da pripadnu Srbiji (?!)

ovakve ideje su trenutno veoma nepopularne u celoj bivsoj jugoslaviji, ukljucujuci i srbiju.
i bice jos dugo.
draze nam je se tucemo oko toga ko ce dograbiti najvecu kosku od onoga sto gospodar baca se trpeze pri tom se raspravljajuci ko je prvi poceo.
i tako ce ostati jos dugo.

Vrlo realan Kalik, vrlo agresivan "DŠ"! No to što Kalik radi, samo je skica, obris, a ono što radi "DŠ", eee, to je već čitava IDEOLOGIJA! Istina vrlo visoka, koliko do prvih vrbovih grana! Znate već šta "spevao" ban Marko Natlačen vo vremja ono! A što mu mi Srbi (kako njemu, tako i ostaloj bivšoj "braći"!) oprostismo! Jedino što cenjeni "DŠ" zaboravlja da su te ideologije, zasnovane na LAŽIMA, sigurne ko vrbov klin! Sada radi se da mi Srbi, pođemo malo dalje od skica i nacrta! Za početak, predlažem KRAJ GRAĐANSKOG RATA MEĐU SRBIMA! Posle će da se vidi, ne "ko je vjera, a ko nevjera", već kao što ovde napisa onaj g-din Hrvat iz Herceg-Bosne, predlažući treću, hrvatsku federalnu jedinicu u B-H, da to nije zbog nacionalizma, već kada nemate BITAN MEĐUNACIONALNI PROBLEM, onda dolazi na red REŠAVANjE DRUGIH, ISTO TAKO BITNIH PROBLEMA! Između ostalog PRAVNA DRŽAVA, između ostalog PREVELIKE SOCIJALNE RAZLIKE, između ostalog MEDIJSKO JEDNOUMLjE, između ostalog SISTEM SVAKOJAKOG, BURAZERSKOG (po tipu: JA TEBI SERDARE, TI MENI VOJVODO!) MONOPOLA! Ostalo zamislite sami! To je, između ostalog i moj odgovor prof. Antoniću, na njegov predlog za PRESTANAK VERBALNOG GRAĐANSKOG RATA, a za PRELAZ NA GRAĐANSKO I OPŠTESRPSKO SPORAZUMEVANjE i o tome KAKO DALjE! U (cenzurisanom) originalu pomenuo sam jedan monolog Ilije Čvorovića iz "Balkanskog špijuna". Taj monolog na tipično balkanski i srpski način opisuje unutrašnje PREUMLjENjE (grčki metanoia), kao NEOPHODAN PREDUSLOV ZA POČETAK TOG GRAĐANSKOG I OPŠTESRPSKOG SPORAZUMEVANjA! Da podsetim, u preambuli VAŽEĆEG USTAVA Republika Srbija definiše se kao DRŽAVA SVIH SVOJIH GRAĐANA I OTADŽBINA SRPSKOG NARODA! To je i moj odgovor i drugu Mariju Kaliku: SHVATI REALNOST, JUGOSLAVIJE VIŠE NEMA! A ako je hoćeš, NEPOHODAN PREDUSLOV ZA NjENU OBNOVU JE PREUMLjENjE OSTALIH NARODA (sem srpskog) BIVŠE JUGOSLAVIJE! POD JEDAN, dragi Mario, TI OSTALI NARODI MORAJU ŽELETI TU JUGOSLAVIJU! Da citiram velikog Paskala: "Srce ima svoje razloge, o kojima razum nezna ništa!

Ta priča o konfederaciji bi bila smešna da nisu usledili oni tragični događaji. To Vam je, poštovani DŠ, kao kad bi neko kome prebacuju da je rasturio brak rekao da je on lepo nudio (bračnoj) ženi da žive u vanbračnoj zajednici, ali pošto žena nije na to pristala, onda je on bio primoran da rasturi brak. (Podrazumeva se da bi ovo moglo da bude napisano i u ženskom rodu).

Dakle, konfederacija je asocijacija nezavisnih država. Da bi jedna federalna jedinica ušla u konfederaciju treba prvo da postane nezavisna. U slučaju Jugoslavije to znači da treba prvo da razbije državu Jugoslaviju, na taj način postane nezavisna država, a onda predloži konfederaciju Srbiji ili bilo kome drugom. U toj konfederaciji može da ostane koliko hoće i da iz nje izađe kad hoće jer konfederacija, za razliku od federacije nije država već zajednica nezavisnih država. Ukratko, kad jedna federalna jedinica predlaže stvaranje konfederacije, ona zapravo zagovara razbijanje države čiji je deo.

Presvetli Vladiko, kojih "drugih zemalja"? To je jedno suštinsko pitanje. Hrvatska i BiH nisu tada bile nikakve zemlje, do republike unutar Jugoslavije.

Ja kao Srbin (a verujem da i većina nas Srba) nisam hteo da se republičke granice tretiraju kao državne prilikom raspada i ne mislim da je to pošteno. Mogli smo se Hrvati, Bošnjaci (šta god to značilo) i mi Srbi razdvojiti u odvojene države, nema tu problema (ne verujem da je ijedan Srbin u biti protivnik posebne Hrvatske i Bošnjačke, ponovo šta god to značilo, države) ali zašto po republičkim granicama? Mnogo je bolje po etničkim granicama, kada je već podela po tim šavovima i počela.

Međutim, kada se na kraju ipak desilo da se razvedemo po republičkim granicama (gde smo mi Srbi nesumnjivo lošije prošli), pa hajde onda da se toga i držimo. Kosovo i Metohija bi onda trebalo da ostanu deo Srbije.

Vladiko, vidite li onda ko je tu dvoličan? Obratite pažnju na vremensku razliku u događajima. Ne dešavaju se odvajanje Kosmeta i raspad SFRJ u isto vreme. Za vreme raspada mi smo hteli etničke granice (ne vidim ništa sporno u toj težnji), ali smo izgubili, priznali poraz i prihvatili republičke granice kako su Hrvati i Bošnjaci (šta god to značilo) želeli i sada samo želimo da se to i dalje poštuje.
Dvolični su Hrvati i Bošnjaci (šta god to značilo) koji su se za vreme raspada SFRJ zalagli za republičke granice, a sada za etničke (priznavanjem NDK su to iskazali, dovoljno je bilo samo da je nisu priznali i ostali bi dosledni u svojim stavovima).
I nije tu u pitanju dvoličnost Vladiko, ja mislim da je u pitanju čista zluradost i zloba prema Srbima, dvoličnost je samo jedna manifestacija.

Siroti Rade Tomov, sigurno se u grobu, a na Lovćenu, prevrće, kada sluša LAŽI ovog UZURPATORA, ovog UNUKA LAŽNOG CARA ŠEPANA MALOG! Nisi ti, "dragi prijatelju" "Petar II Petrović Njegoš", već LAŽNI KNEŠČIĆ ŠĆEPANČIĆ POMALENI! Uostalom, tu tvoju GAJEVICU VLADIKA RADE NE BI NI RAZUMEO! A ni ja! Čitam, a ne mogu da verujem! Sve mi se čini da to progovara Vaš "princ" nikola petrović na MATERINjEM FRANCUSKOM! Ili možda neki dukljanski "akademik"?! OD ZLA OCA I GORE MATERE! Ništa više ne treba da pričam, već ti samo kažem: "UZMI "GORSKI VIJENAC" I PREPOZNAJ SE! ZNAŠ ONO: "KUPO OD ŠEĆERA!" E, "DRAGI PRIJATELjU", TO JE TVOJ "IDEAL"! LAŽ I PREVARA! NA ZDRAVLjE TI BILO!"

Razbiti Jugoslaviju u ono prelomno vreme posle pada Berlinskog zida i kapitulacije sovjetskih lidera /Gorbacov-Regan, Jeljcin-Bus/ bilo je vaznije nego razbiti Sovjetski Savez.

Sovjetski Savez je bio ekonomski, politicki i ideoloski mrtav, ali je raspolagao nuklearnim oruzjem pa se moralo ici obazrivo, da se "neodgovorni" ne bi docepali dugmeta, zato se nije odmah dirnulo u "rusko nacionalno jezgro", iako je bilo naznaka da je i to upisano...

Jugoslavija je bila na pragu Evrope, po svemu ispred Spanije kojoj je omogucena evolucija iz fasistickog nasledja u pravcu "demokratskih kapitalistickih vrednosti", sto nije bio slucaj sa Jugoslavijom: Jugoslavija je povremeno bila korisna, ali "komunisticka".

Na primeru Jugoslavije trebalo je dokazati da i takav "komunizam" predstavlja kraj istorije, corsokak, slepa ulica iz koje nema izlaza, te se mora ukloniti do kraja, razbiti da ni secanje na njega ne ostane - i sastavljati ponovo na novoj osnovi.

Nije na ovu odluku bila bez uticaja cinjenica da je Jugoslavija decenijama bila sposobna da preko noci okupi vecinu u OUN i doprinese afirmaciji pozitivnih medjunarodnih normi - ili osudi i zaustavljanju akcija pogubnih za svet /sada toga nema, i kakav nam danas svet izgleda, ima dokaza da s vremena na vreme i oni koji su ga rusili zale za njim!/.

Ustav iz 1974. mogao je da posluzi ne samo za razbijanje Jugoslavije, kako se danas tvrdi, vec i za njeno ocuvanje i afirmaciju principa koji su vodili Evropi, sto je zavisilo koliko od "Brozovih naslednika" toliko i od medjunarodnih prilika.

To sto su u "poduhvatu" razbijanja Jugoslavije spoljni faktori nasli unutrasnje, domace saveznike, jedni su udarali spolja, drugi potkopavali iznutra - dovelo je do krvavog raspada i svega sto nam se desava poslednjih decenija.

Kada se rade ozbiljna istraživanja na polju političkih, društvenih, istorijskih analiza pa čak i ekonomskih, istraživač nikada ne sme da pođe od zaključaka, u traganju za odgovarajućim činjenicama koje će te zaključke potkrepiti.
Autor ovog članka je očigledno pristrasan, nepotkovan i neanalitičan.
Da ne bih analizirao svaku rečenicu, reći ću samo ono najvažnije.
Kosovo nikako ne može da napravi preokret u procesu razgrađivanja Srbije. Preokret mora da potekne sa dva druga mesta. Najpre se moraju dogovoriti Srbi i muslimani u Srbiji, a potom (ako je moguće) Srbi i muslimani u Bosni. Mora se zaustaviti razgrađivanje bilo koje srpske države. Zatim se mora srediti infrastruktura, da bi mogla da se pokrene ekonomija.

I to je jedina autorova misao koja je 50% tačna. Nešto "možemo postići jedino ako pokažemo više srčanosti i odlučnosti u odbrani svojih interesa, od socijalnih do državnih." Autor misli da odlučnost treba pokazati zapadu, a ja sam ubeđen da odlučnost treba pokazivati u zaštiti ustava, građanskih prava, ličnih sloboda, prava dece i poštovanju zakona.

Tek ako u tome uspemo, možemo razmišljati najpre o povezivanju Srbije i BiH, na isti način na koji je napravljena EU, kroz razne ekonomske projekte, koji tek u drugoj generaciji mogu da prerastu u političke. Ovakvo povezivanje, bez pobednika i pobeđenih moglo bi ponovo da privuče i Crnu Goru da se pridruži našoj ekonomskoj zajednici. U trećoj fazi povezivanja, mogla bi da u siguran ekonomski sistem uđe Makedonija. Na samom kraju, Srbija bi se dogovarala sa predstavnicima albanaca na Kosovu.

Ovo je realni put. Bez avantura i bez gneva koji karakteriše današnje dizel-nacionaliste (br'te isp'štuj me). Ovo je put za sve one koji svoje vreme računaju 3000 godina. Svi oni ostali, koji žive od danas do sutra, imaju dve preostale mogućnosti. Mogu da pokušavaju nešto da smuvaju, a mogu i da se ljute i dure kao što većina nas čini.

Uvek sam govorio da je Jugoslavija srpsko (Srbinovo) dete, te da Srbija (Srbin) nikako nije mogla da bude kriva za ubistvo svog čeda. Srbija je ustvari napravila to čedo zahvaljujuću lukavim Latinkama, koje bojeći se kazne pohrliše u zagrljaj jadnom srpskom izranjavljenom borcu. Šta je jadnik mogao onako ranjav,kad je video damu u svili i kadifi koja plače? Jedino da vodi ljubav sa njom. Da li je bio suviše grub ili se ona pretvarala, što se kasnije ispostavilo tačno, videsmo po slomu i ubistvu deteta, ali ne sa srpske nego sa latinske strane.
Sve ste vi DŠ-ovi znali, samo smo mi radi reda u kući ćutali, a mnogo toga nismo ni znali. Počeli ste da pravite državu još dok nismo ni prešli Savu, a naš naivni, siromašni Regent pao je na ispitu zajedno sa Pašićem. Šta ste nam trebali? Tu grešku ćemo skupo plaćati, ako nas Bog malo ne pogleda i naravno majka Rusija.
Dragi prijatelji, sećate li se onog slaba Srbija, jaka Jugoslavija, samo je nastavljeno, slaba Srbija jak Balkan, slaba Srbija jaka EU, slaba Srbija jaka svetska država i sigurno će se neko setiti onog slaba Srbija jako Nebo, Jak Mlečni Put, jaka Vasiona, Svemir. To što se Nemačka spojila, što se Čerčil prevrće u grobu jer je kad su ga budili zbog korejskog rata rekao što me budite rekao sam da to činite jedino kad se ujedini Nemačka.
O vraćanju Kosova mirnim putem možemo samo da sanjamo, reče pre neki dan profesor Ljušić. Pa, kada je neko nekom oteto vratio dobrovoljno, pitam ja? To se nikad nije desilo, niti će. Šta predlažem neko će da pita? Ne zapodevati kavgu, jer se zna kako se kavga počinje. Onda kada ili imaš snagu ili Miloša Vojinovića (Ženidba Cara Dušana). Mi ovog puta nemamo niti snagu, niti Miloša, a Dušana još manje. Da li je rođen ili će da se rodi, a moraće, malo ćemo da čekamo. A dotle pamet u glavu i...

Miloše Obiliću, sve ste pomiješali jer se ovdje govori o 1991., a ne o 1941. godini. Inače, ja sam napisao da su Milošević, Mladić i Karadžić mogli zaštiti krajiške Srbe, ali nisu jer su se dogovorili s Tuđmanom. I nešto Vam mora biti jasno. Na lokalnim hrvatskim televizijama, pri obilježavanju ovogodišnje Oluje, objavljene su snimke trodnevnoga napuštanja Knina. Najprije su odlazili privatni automobli, i to oni više klase. Drugoga dana odlazili su oni niže klase, a tek trećega dana snimljeni su traktori, tj. običan narod koji nije imao pojma da je to sve velika igra i da su samo pijuni u «humanomu preseljenju» naroda.

Drago Stene, Hrvatska je vojska morala vratiti silom zauzeta područja. Odakle su gađana hrvatska sela i gradovi. Nevini ljudi koji nisu imali veze s visokom politikom, dogovorima Tuđmana i Miloševića. Iz kojih su protjerani nesrpski narodi. Vidite, nedavno je objavljena snimka Martićeva govora pred diverzantskim vodom u Krajini (1994. godine), riječi da više nijedan Hrvat ne smije kročiti na područje tzv. Republike Srpske Krajine. Može li to razuman čovjek opravdati?

Lazi samo podsjećanje da Hrvati 1971. godine nisu bili za odcjepljenje. Hrvatski to komunisti nisu htjeli jer su znali da je to ekonomski i politički štetno. Ta Hrvat je Tito bio na čelu Hrvatske, a Hrvatska je trošila jeftinu srbijansku struju. Jest da je plaćala nerazvijene, ali nismo uopće loše živjeli. Jasno, mnogi su htjeli «hljeba preko pogače», ali nije to bio isključivo hrvatski izum…

Askurđele, Jugoslavija je izvorno hrvatska ideja! Srbija doista nije jedina kriva za ubojstvo Jugoslavije. Srbi su počeli razbijanje SFRJ-a, a Hrvati ju dokosurili. Tako je onomad rekao Tuđmanov najbliži suradnik Josip Manolić (poznati udbaš, sada 90-godišnjak kao i njegov kolega Jova Kapičić)! A u Jugoslaviji je samo prividno Srbija bila slaba. Bila je to najjača Srbija u svojoj bogatoj povijesti, što pokazuju politički (diplomacija) i privredni podaci (pogledajte koliko je prije 1941., a koliko je ljudi poslije 1945. godine jelo «leba bez motike»). Ako Vam je to malo…

Stihovi himne Jugoslavije
"Hej Sloveni" izmedju ostalog kazu "proklet bio izdajica svoje domovine" Srbi nisu izdali, a ostali neka su prokleti.

@DŠ.Tačno je da je to bila vaša ideja,ali da nam se prikačite, da ne bi bili kažnjeni, a onda u pogodnom trenutku ostavite. Nisam mislio na privredu Srbije, nego na svest. Mi smo Jugoslaviju smatrali našom otadžbinom i voleli smo je za razliku od vas koji ste je razbijali još od 1918. Pa, Dobrica Ćosić se `vatao za glavu na Kardeljeve reči o ocepljenju još pedesetih godina....Prijatelju nemojte pogrešno da me shvatite, vi ste se nama nametnuli, a to što vas mi nismo otkačili niko nam nije kriv.
Kraj.

Svima kojima je Jugoslavija na srcu (ili otpala od njega), neka pročitaju skupštinske stenograme pre i u toku pucnjave Puniše Račića u Skupštini.

Takođe, pogledajte i ovaj link, iako su okolnosti tih događaja donekle amortizovane i doterane:

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%B0_%D0%A0%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B

Jasno se vidi agresivni i prostački separatizam Hrvata (a i Slovenaca) još pre 1928. godine, ni desetak godina od kako su od Srba dobili banovine unutar nesrećne Jugoslavije.

Do 1991. su samo čekali priliku da odu, iako su odlazili već desetak godina kasnije - 1941., pa nasilu privremeno vraćeni od strane Tita.

Svima kojima je Jugoslavija na srcu (ili otpala od njega), neka pročitaju skupštinske stenograme pre i u toku pucnjave Puniše Račića u Skupštini.


Jasno se vidi agresivni separatizam Hrvata (a i Slovenaca) još pre 1928. godine, ni desetak godina od kako su od Srba dobili banovine unutar nesrećne Jugoslavije.

Bilo, ne ponovilo se. No, nije i zaboravljeno.

Teorija o srpskoj zaveri protiv Jugoslavije neodoljivo podseća na teoriju o judeo-masonskoj zaveri protiv Evrope. Danas je svima u svetu sasvim jasno da je Srbija poslužila kao probni balon za buduće komadanje jevrejske države. Izgleda da to samo Srbima nije jasno! Kao što je svima jasno da je jedini smisao diskursa o srpskim zločinima i tzv. genocidu - relativizacija i potom revizija pa čak i negacija istine o holokaustu.

Evropa je izum nacizma. Danas su sve češći glasovi koji upućuju na mračno poreklo koncepta "ujedinjene Evrope". Ali u današnjoj Srbiji o tome ne sme da se govori! U današnjoj Srbiji, zabranjeno je preispitivanje morbidnog porekla EU!

Postavljamo stoga odlučujuće pitanje: da li je autoru jasno da se raspad Jugoslavije zaista desio i faktički pre dobrih osamnaest godina?

Ako jeste,čemu ponovo postavljanje pitanja nekakvog "ujedinjenja" sa "Albancima i drugim narodima koji žive na ovom prostoru",jedino ako je autoru nezamislivo da živi u državi koja se zove Srbija,pa će se svim silama zalagati za bilo kakvu "jugoslaviju" ma koliko ona u ovom trenutku delovala deplasirano?

I sam se rado sećam dobrih osobina koje je imala SFRJ ali sam shvatio i "prihvatio realnost" da su jedino Srbi bili stvarno zainteresovani za njen opstanak,da je potreba drugih da Srbima napakoste bila jača od potrebe za očuvanjem zajedničke države i da kao takvi gube pravo na moju naklonost.
Ako sam već prihvatio da sam dobar deo života proveo u zabludi o "bratstvu i jedinstvu iskovanom u zajedničkoj borbi tralala...", progutao ono što se obično ne jede-odakle pravo nekima da se prave blesavi i da kao da ništa nije bilo,kao da raspad SFRJ nije od mnogih načinio apatride i ljude sa margine,mnoge i fizički uklonio sa ovog sveta-odakle im pravo da ponovo pozivaju na nekakvo ujedinjenje sa onima koji su nam ko zna koliko puta samo u prošlom veku pokazali i dokazali šta o nama misle i šta nam u konačnici spremaju?
I to izgleda bez ikakvog drugog razloga-jedino iz potrebe da zadovolje svoj konformizam i da dokažu da su u pravu.Svašta.

@DŽon Šepard

Podsetiste me. Treba procitati i, recimo, govor Stjepana Radica iz decembra 1918. posle ujedinjenja... a moze i cela ona zavrzlama iz 1927. sa unosenjem golog Hrvata - za koga se ispostavilo da je Srbin - u Skupstinu, pa i sve sto je tim povodom Radic govorio... Naravno, i ono sto je izmedju tih govora receno. Uvek sam se cudila tolikoj toleranciji tada'nje vlasti. ... [To direktno izazivanje moralo je, ranije ili kasnije upaliti neki fitilj, a da je vlast na vreme reagovala ne bi se oskrnavila Skupstina...]

@ DŠ

Time su se jasno svrstali na jednu stranu u sukobu, na stranu albanskog separatizma koji je decenijama tinjao ili se razbuktavao na Kosovu, umesto da pokažu zainteresovanost da se problem Kosova reši u interesu obe strane, tj. da pokažu bar malo razumevanja za srpsku stranu. Srbi su zaista poštovali Slovence, bilo je npr. mnogo zbratimljenih gradova Srbije i Slovenije. A doživeli su da im Slovenci tako vraćaju. Čuli smo od njih i "Evropa zdaj", ne "Jugoslavija zdaj". "Mladina" je već godinama manje-više nesmetano rovarila protiv Jugoslavije i JNA, a špijun Janša je uživao sve veću podršku slovenačkog javnog mnenja. Kada se pokušalo sa održavanjem mitinga za očuvanje Jugoslavije u Ljubljani, slovenačka policija ga je silom razbila. Na kraju se krenulo sa zatvaranjem vode jugoslovenskim vojnicima, sprečavanjem dostave hrane, i kao vrhunac tog sleda, pucanjem na njih. Kako je Milošević to mogao da spreči? Jer on imao vlast na saveznom nivou? Delovanje Generalštaba JNA bilo je blokirano paralizom Predsedništva SFRJ, a da je pokušan vojni udar u Sloveniji, to bi sasvim sigurno išlo u prilog samo Slovencima, koji su zbog svog otvorenog nuđenja i preporučivanja Nemačkoj i Austriji, tj. "Evropi", uživali simpatije Evropske zajednice. Ne sumnjam da bi ta intervencija JNA naišla na zdušnu osudu "Evrope" i predstavljanje Slovenaca kao nevinih žrtava "srbokomunističke agresije i hegemonije". Sve da je Milošević i mogao nešto više da uradi, ne bi uspeo da zaustavi slovenačku secesiju.

Šta se za to vreme dešavalo u Hrvatskoj? Pa nisu na izborima u Srbiji pobedile antijugoslovenske, nacionalističke stranke, već u Hrvatskoj. Na njenu političku scenu provalili su osvedočeni hrvatski nacionalisti i veliki broj pripadnika ustaške emigracije. Nikakvu konfederaciju oni nisu želeli niti su nudili, to su vaše izmišljotine, samo su bulaznili o "tisućljetnom snu" vezanom za stvaranje "neovisne hrvatske države". Sa Srbima kao "građanima" druge, niže klase. Počela je drastična istorijska revizija.

@ DŠ

„Oluja“ je bila reakcija na ovu srpsku reakciju (na početnu hrvatsku akciju), to je redosled događaja. Ja mogu da je razumem, ali ne mogu da je opravdam. A ne bi trebalo ni vi. Jer, ako je Martićeva izjava neopravdana, tj. ako je neprihvatljivo da nijedan Hrvat ne sme da kroči na teritoriju RSK, zašto bi bila prihvatljiva akcija u kojoj nijedan Srbin nije ostao na teritoriji RSK, odnosno Hrvatske? Međutim, iz načina kako vi predstavljate „Oluju“, imam utisak da je opravdavate...

To se vidi i iz vašeg spominjanja "tzv." RSK. Nije RSK takozvana, već je Tuđmanova Hrvatska takozvana. Jer, Hrvatska nije imala pravo da se otcepi u svojim republičkim granicama, dok su Srbi (samim tim) imali pravo da se otcepe od takve "nezavisne države" Hrvatske. U Ustavu iz 1974. reč je o pravu naroda, a ne republika, na samoopredeljenje. Više o ovome možete pročitati na mom blogu, u okviru polemike sa jednim vašim sličnomišljenikom povodom kraće verzije ovog teksta koja je pod naslovom "Ko je, u stvari, neumeren" izašla početkom meseca u "Politici". A kako bi se napravile nove granice, tj. izvršila podela Hrvatske? Pa na isti način na koji su napravljene 1943/45. ili u BiH 1995., dakle, dogovorom ili pregovorom. Važno je samo da obe strane odustanu od svojih maksimalističkih pretenzija, i da strani faktori budu istinski zainteresovani za mirno i pravedno rešenje spora. Srbi nisu tražili ništa više od onoga gde su inače živeli. Međutim, hrvatska vlast je želela celu teritoriju pod svojom upravom, mimo volje i saglasnosti Srba. Kao što su se zapadne sile jasno svrstale na njenu stranu, i time pokazale svoju pristrasnost. Onaj ko ima moć, ima moć da podstakne ili spreči ratni sukob. Zapadne sile opredelile su se za ovo prvo, podržavajući Hrvatsku u njenim neosnovanim pretenzijama.

Zato je smešno kada govorite o jadnim, "kukavnim" Hrvatima. Imali ste vi itekako oružja, što sa strane (setimo se snimka sa Špegeljom), što otimanjem od JNA. A u pozadini ste imali SAD, EU i NATO...

@ DŠ

Izbori u BiH održani su samo tri nedelje pre izbora u Srbiji, pa je ipak BiH uživala među zapadnim silama mnogo više simpatija od Srbije. Da li su tri nedelje (uzgred, tada se već znalo da će se u Srbiji takođe održati izbori) zaista toliko značajan period da se presudno definiše nečija spoljna politika?! Uostalom, kao da se ovom trivijalnošću oko datuma održavanja izbora, a ne dubljim i trajnijim interesima, uopšte mogu objasniti tako ozbiljne stvari kakve su naklonjenost, odnosno nenaklonjenost nekoj državi i njenoj politici. Pa poznato je da su iste te sile podržavale i podržavaju ogoljene diktature, u kojima nema nikakvih "demokratskih" izbora, samo ako je to u njihovom geopolitičkom interesu. I zašto bi ova brzina Hrvatske u održavanju izbora bila značajnija stvar za "demokratiju" od slične brzine u izbacivanju jednog naroda iz njenog ustava, koja na Zapadu nije naišla ni na kakvu osudu? Ne, jedini razlog simpatija prema Hrvatskoj, odnosno antipatija prema Srbiji, jeste taj što je prva vodila jasnu politiku razbijanja Jugoslavije, a druga se tome suprotstavljala. Dalje postojanje velike, samostalne i socijalističke Jugoslavije, za koju se Milošević zalagao, kako rekoh u tekstu, jednostavno nije odgovaralo interesima zapadnih sila koje su, nakon pobede u Hladnom ratu, htele čitav ovaj prostor da pretvore u svoj kolonijalni posed, i otuda njihovo neprijateljstvo prema SRJ, Srbiji i Miloševiću.

Na kraju, nisu Hrvati, nego je Milošević nudio konfederaciju, i to pre svega Muslimanima, čak je predložio Izetbegoviću da bude prvi predsednik te nove Jugoslavije. To je bio (jedini) način da Muslimani izbegnu ratnu katastrofu. Međutim, što zbog pritisaka spolja, što zbog ranijih, dugotrajnijih fundamentalističkih ambicija, Izetbegović ovo na kraju nije prihvatio i gurnuo je svoj narod u rat. Zašto bi onda podela BiH bila problem ako je Izetbegović prethodno pristao da se podeli Jugoslavija? Kao da je unitarna BiH nešto bezupitno i vrednije od očuvanja Jugoslavije...

Podela Kosova i Metohije i ukidanje autonomije Vojvodini i KRAJ PRICE, a pocetak novog doba u SRBIJI. Uostalom mi, Srbi, smo jedina nacija u Evropi cija himna pocinje sa: BOZE PRAVDE...

@Mario Kalik. Nema šanse. Možete da mu pričate do sutra ujutru. Da napišete još sijaset analiza,ali oni to jednostavno neće da prihvate. Oni sve znaju, ali centar iz koga oni primaju signale je toliko jak da druge stanice tu ne mogu ništa. Oni ustvari rade po nalogu. Oni znaju da su nas tri puta napali u jednom veku, znaju i koliko smo ljudi izgubili, ali oni to smatraju ispravnim. Njima se sve lako oprosti...

@ Petar II Petrovic Njegos

Nikakve dvoličnosti tu nema. Hrvatska za Srbe u Hrvatskoj nije "druga zemlja" nego samo republika unutar Jugoslavije u kojoj su oni bili konstitutivan narod, ništa manje od Hrvata. Zbog takvog statusa imali su puno pravo da se odvoje od Hrvatske u trenutku kada se ona odvajala od Jugoslavije. I nije se tu radilo o pripajanju Srbiji, nego o ostanku u Jugoslaviji, tadašnje srpsko rukovodstvo na čelu sa Miloševićem predlagalo je svima tu mogućnost, ne samo Srbima u drugim republikama. Čak je i država sastavljena samo od Srbije i Crne Gore nazvana (SR) Jugoslavija, a ne Srbija i Crna Gora - bio je to izraz uverenja da je takva država otvorena i spremna za pridruživanje nekadašnjih jugoslovenskih republika. To što npr. Muslimani i Makedonci nisu prihvatili takvu opciju predstavljalo je njihovu veliku grešku. Zbog toga su prvi strahovito stradali, a drugi su danas raspeti između aspiracija Albanije, Bugarske i Grčke. Ni jedni ni drugi nisu naravno dostigli cilj koji su želeli, a to je istinski nezavisna i prosperitetna BiH, odnosno Makedonija. U Jugoslaviji bi, pak, i dalje bili zaštićeni i nacionalno priznati i ravnopravni...

Za razliku od Hrvatske i Srba u njoj, Jugoslavija, odnosno Srbija, jeste druga zemlja za Albance, pošto je njihova matična država Albanija. Zato su oni u njoj imali status narodnosti, a ne naroda, i zato nisu imali pravo na samoopredeljenje i otcepljenje. A zbog velikog broja Albanaca na području Kosova, Kosovo je dobilo (široku) autonomiju. I to je sve što je moglo da se da i trebalo da se da. Više od toga nije dato nijednoj manjinskoj zajednici u svetu. Zašto bi Albanci na Kosovu bili od svih njih povlašćeniji?

Ali, čak i da je kod Srba bilo takve dvoličnosti o kojoj govorite, ništa manje je ne bi bilo kod drugih. Pa Hrvati su npr. smatrali da delovi BiH gde su činili većinu ("Herceg-Bosna") treba da pripadnu Hrvatskoj, a sa druge strane da delovi Hrvatske gde nisu bili u većini (teritorija RSK) opet treba da pripadnu Hrvatskoj (?!)

Od kada se istina zove histerija?

Potpuno se slažem sa Vama da je krajnje vreme da Srbi gledaju samo Srbiju i srpski narod. Ali kako to KONKRETNO rešiti kada su Srbi tako razuđeni na prostoru Balkana?

Slovenski su komunisti bili nešto opasniji, ali svejedno nedovoljno jaki da razbiju monolitnost partije svih jugoslavenskih naroda i narodnosti. Nemojmo buhama pripisivati slonovsku snagu!

I ne zaboravite da je razbijanju Jugoslavije prethodio SANU-ov memorandum iz 1986. godine. Što je najgore, on je uglavnom istinit, ali u oči bode zalaganje da svi Srbi žive u jednoj državi.

«No najveću nevolju čini to što srpski narod nema državu kao što je imaju svi ostali narodi.»

Valja pročitati i «Dnevnik samoće» Vidosava Stevanovića!

«Dobrica nastavi: "Država u kojoj živimo nije više Jugoslavija već brionska Jugoslavija. Tito je napravio za svoje potrebe, a protiv Srba. Federalizacija iz 1974. napravila je države od republika, a Srbi su ostali u bar tri republike. Srpsko nacionalno biće je razbijeno i podeljeno. Jugoslavija se mora menjati zbog nacionalnog pitanja, pre svega zbog našeg nacionalnog pitanja. Srpski komunisti moraju temeljno promeniti svoju politiku, ona mora biti nacionalna. Treba dovršiti nedovršeni posao i stvoriti državu u kojoj će živeti svi Srbi. Ako drugi neće s nama, u redu, neka idu, ali neka ostave ono što nama pripada. Izlazak iz Jugoslavije mora da se plati. Moja poruka Pavloviću i Stamboliću glasi. Ili će sprovoditi srpsku politiku ili će nestati sa scene, biće izdajnici kao i njihovi prethodnici. Spreman sam da razgovaram s njima o tome. Neka me javno napadaju, ako im je to privremeno potrebno, ali treba da razgovaramo.»

Malo i o Sloveniji…

I zašto bi Slovenci ispravljali svoje prijedloge i priklanjali se većini? Pa nismo bili u Staljinovoj državi gdje cvjeta samo jedan cvijet. Inače, svaki je narod imao svoju računicu i nije pošteno da sve svaljujete na Hrvate i Slovence.

Republika Hrvatska priznata je država, priznala ju je čak i Miloševićeva Srbija. I opet ponavljam, zašto bi pravo na odcjepljenje od Hrvatske imali samo i Srbi. Zašto ne spominjete Jugoslavene, Muslimane, Talijane koji su u Istri oduvijek autohtoni? Vi možete pričati Markove konake, ali međunarodno je pravo na hrvatskoj strani. Narodi se nisu mogli odcijepiti jer je to neprovedivo!

I ne vidim koji je problem što legalna vlast Republike Hrvatske želi nadležnost na cijelomu teritoriju? Pa najbolje da se o svemu i svačemu pita 10 posto Srba!? Imali ste Sabor, imali ste međunarodne institucije i mogli ste se boriti za svoje interese. Ali Milošević je sve to gledao drugačijim naočalama…

Da smo imali oružja, da su iza nas stajali EU, NATO, SAD ne bismo dopustili razaranje hrvatskih gradova. Na žalost, stvarnost je bila porazna…

I shvatite već jedanput da Slobo, Radovan i Ratko nisu htjeli intervenirati 1995. godine. Ako ja lažem, ne laže rog, tj. knjiga Biljane Plavšić ili njezino svjedočenje u Večernjim novostima.

Ovaj Vaš odgovor je čista provokacija. Iako znate na šta sam tačno mislio kada sam napisao da ste u 2.svetskom ratu pokazli pravo lice, Vi meni odgovarate kako je Hrvat Tito strateg veličanstvene pobede. Ako niste ništa dobro doživeli u zajednici sa Austrijancima i Mađarima, zašto su Hrvati stali na njihovu stranu u 2.svetskom ratu i zašto su ubijali Srbe ako su sanjali da žive u južnoslovenskoj zajednici?

Evo postavio sam link da se ljudi podsete vođe anti-hitlerskog otpora i stratega veličanstvene pobede. Tu se pominje i Koča Popović.
http://www.nspm.rs/prenosimo/tito-resio-srpsko-pitanje-na-sremskom-frontu.html

Više neću odgovarati na Vaše komentare na ovu temu.

I na kraju da citiram Dragana Nikolića iz dokumentarca ,,Gde cveta limun žut''

,,Zgrada Krfskog teatra, u njoj je zasedao srpski parlament. Tu su se vodile rasprave žučne i bučne, onako kako to rade srpski parlamentarci i u miru. Treba spomenuti da je tu potpisana kontraverzna Krfska deklaracija, kojom se predviđa, da se južni Sloveni posle rata udruže u zajedničku državu. Za Hrvate i Slovence to je bio prvi korak u jednom zaobilaznom putu, da se dođe do svoje nezavisne države. Što su uspeli da ostvare tek krajem veka. Za Srbe pak, to je bio početak zapetljavanja u jednu zabludu, u jednu avanturu, iz koje još nisu izašli.''

Da, da, BAŠ TOG Aleksandra Karađorđevića, 1918, srpskog regenta, a od 1921, pa do 1928 kralja Srba, HRVATA i Slovenaca (posle kralja Jugoslavije), istog g-dina, koji je tada, ne samo podizao iz prašine zastave hrvatskih pukova, već i menjao bezvredne austrijske krune, tada službeni novac i u Hrvatskoj (sic!), za srpske dinare, NOVAC POBEDNIKA, za po za Vas SJAJNOM PARITETU! I doživeste u toj istoj "tamnici naroda" da taj isti dinar bude čak I ZAMENjIV ZA ZLATO (vo vremja ministrovanja Milana Stojadinovića!)! EKONOMSKI HRVATSKA JE VEOMA PROFITIRALA OD JUGOSLAVIJE, NAJVEĆE SRPSKE ZABLUDE! Samo mi je veoma žao što nesretni Puniša Račić umesto što onako dinarski i balkanski upuca Vašeg vođu Stipicu Radića, nije na njegovo "koliko košta ta Vaša srpska krv, da Vas isplatimo", ISPOVRNUO PRAVU CENU JEDNOJ PORAŽENOJ NACIJI, a to su Hrvati bili 1918 g.! Kao što su do 1943 g. preko 80% ljudstva među Titovim partizanima činili Srbi! O JVuO, tj. Dražinim četnicima (isto ANTIFAŠISTI! Ako lažem, VALjDA NE LAŽE PREDSEDNIK Sjedinjenih Država Amerike, Hari Truman, koji đeneralu Dragoljubu Mihajloviću posmrtno dade NAJVEĆE AMERIČKO VOJNO ODLIKOVANjE!), da ne govorimo! Kad videste, KO POBEĐUJE, BRŽE-BOLjE SE "PRESTROJISTE" i "postaste" veliki antifašisti, kao pukovnik Marko Mesić, stric Vašeg predsednika! Junak pred Berlinom i junak pred Staljingradom! Šta ćete, SNALAZI SE ČOVEK! To je to, DRAGI PRIJATELjU, Srbi se nisu UZVISILI U DOBRU, ili rečeno jezikom ovog doba, NISU BILI PRAKTIČNI! Za razliku od Vas, Hrvata, VRLO PRAKTIČNIH i TEMELjNIH LjUDI! Koji "su to što jesu", kako lepo rekoste! To je lepo, GLEDATE SVOJA POSLA i VODITE SVOJE BRIGE! Nego se nešto pitam, a šta, ako i Srbi POSTANU BAREM MALO PRAKTIČNIJI i REALNIJI?! Šta, ako i SRBI, BUDU POČELI DA GLEDAJU SVOJA POSLA i VODE SVOJE BRIGE?!

DŽeronimo je primetio i pitao za važnu, ako ne i ključnu stvar u ovoj raspravi: ako nije Jugoslavija, šta je optimalna alternativa za Srbe i Srbiju koju predlažu srpski nacionalisti? Šta je to realnije i ispravnije, kakva i kolika Srbija, i kako je ostvariti? Lako je kritizirati, teško je dati bolja rešenja, još teže da su jasna.

Rešenja koja nude srpski nacionalisti su, po njima, naravno bolja, ali ja uopšte ne vidim da su jasna. Njihov odgovor na sve ono što se desilo povodom Jugoslavije, u bližoj i daljoj prošlosti, i na ono što se dešava danas sa Srbijom, završava manje-više u nekakvom neartikulisanom, potmulom ili otvorenom revanšizmu prema drugim narodima, njihovim državama, "komunistima" itd. Nigde razumljivog nacionalnog programa, sa precizno formulisanim ciljevima i opipljivim načinima njihovog ostvarivanja. Sve vreme se priča o utopičnosti, opseni, mraku i svemu ostalom (lošem) u vezi sa Jugoslavijom, a kao "bolja" opcija podmeće se magla u vezi sa Srbijom u kojoj ima svega sem svetlog i prozirnog pogleda na srpsko nacionalno pitanje. Odviše licemerno i providno. Bolje bi bilo da umesto neprestanog antijugoslovenskog histerisanja (ako već koristimo ovu reč) konačno čujemo jednu staloženu, prisebnu i ubedljivu nejugoslovensku srpsku priču. Ne moramo da se slažemo, tražimo samo da budu razumljivi.

Pošto je ova tema izuzetno značajna, delikatna i složena, za koju se ovde vezuje dosta komentara, te zbog svega toga zahteva širi odgovor i elaboraciju, ja ću svoj pogled na Jugoslaviju kao jedino realno i ispravno rešenje srpskog, ali i ostalih nacionalnih pitanja na ovom prostoru, izložiti uskoro u posebnom tekstu. Taj odgovor naravno ne mora da se prihvati, ali se bar nadam da će čitaocima biti jasno o kakvom programu je reč, koje su tačno njegove pretpostavke, zašto su takve i kako ih obezbediti. Samo to, ništa više, očekujem i od srpskih nacionalista kada je reč o njihovom pogledu na ovu stvar...

Poštovani, lepo je što ste dosledni i što želite da Vaša uverenja obrazložite što je bolje moguće, pri tom nam (valjda misleći na srpske nacionaliste?!) zamerajući nam što ne predlažemo alternativu Jugoslaviji, kao optimalnom rešenju nacionalnog pitanja, kako Srba, tako i ostalih malih balkanskih naroda. Niste jedini koji tako misli... Ne mislim samo "drugosrbijance", koji su sopstvenu blagoutrobijsku vezanost za "Jugu" razmenili za evropske i ine zapadne "grantove", sve zamerajući (šta zamerajući?! Gazeći sve druge!?) ostalima koji ne dele njihova "uverenja". Da Vas podsetim mnogi jugoslovenski integralisti građanske provenijencije insistirali su na jugoslovenstvu UPRKOS STRAŠNIM USTAŠKIM ZLOČINIMA. PRIMER 1: Zvaničan naziv četnika bio je JUGOSLOVENSKA VOJSKA U OTADŽBINI! Iako su Srbi činili nadmoćnu većinu ljudstva tih jedinica, postojale su četničke jedinice građana kraljevine Jugoslavije I NESRPSKIH NACIONALNOSTI! Tako su četnici Slovenci bili barem isto tako brojni, kao i Slovenci partizani, tokom dobrog dela rata. Sada, što su izbegavali borbe, da podsetim, POLA SLOVENIJE JE BILA UKLjUČENA U Musolinijevu Italiju, a POLA DIREKTNO U NEMAČKI RAJH! Pa se zezajte sa gaulajterima (vidi sudbinu pohorskog partizanskog odreda)! Pored toga imam SPECIJALITET SAMO ZA VAS: Maleni Dubrovnik (da podsetim skoro 100% katolički i tada uglavnom hrvatski grad) imao je DVA ČETNIČKA ODREDA! PRIMER 2: Najveći srpski pesnik Jovan Dučić na vesti o ustaškim pokoljima Srba napisao je pesmu "Vrbas" i izjavio je da su "Hrvati najhrabriji narod na svetu, ali ne zato što se nikoga ne boje, već što se ničega ne stide", ali je rekao i: "Možda jednog dana zajedno sa Hrvatima u istoj zemlji, ali ZA STO GODINA, KADA SAZRU ZA ZAJEDNIČKI ŽIVOT I KADA SE ZABORAVE ZLOČINI I ZLOČINCI UMRU!" O tome se radi poštovani druže Mario Kalik, o SMOTRENOSTI, o narodnoj: "KOGA ZMIJA UJEDE I GUŠTERA SE BOJI!" i NI O ČEMU DRUGOM! Sa radošću očekujem Vaš sledeći Prilog. Iskreno Bogdan Nikolić, alias thinking maize

Sve što je napisao thinking maize (31 avgust 10:18 i 31 avgust 10:47) je tačno od A do Š. S druge strane veoma cenim M. Kalika jer mi se čini da je autentičan humanista, osoba iskreno predana idealima pravde i jednakosti. Zato sa velikim nestrpljenjem očekujem najavljeni tekst u kome će izložiti svoj pogled na rešenje srpskog i ostalih nacionalnih pitanja.

Moram odmah da kažem da me nešto zbunjuje. Hrvati, Slovenci, Makedonci, Crnogorci, Albanci, Bošnjaci – svi su oni rešili svoje nacionalno pitanje i to tako što su stvorili svoje nacionalne države u kojima su Srbi ili izbrisani kao narod ili su narod drugog reda. Hrvatska i Slovenija su definisane kao nacionalne a ne kao građanske države, dakle, Hrvatska je država Hrvata a Slovenija država Slovenaca. Preostale države stvorene na tlu bivše Jugoslavije u kojima žive i Srbi (jer, kao što je rečeno, Srbi su odvajkada živeli na teritoriji čitavog Balkana) praktičnim rešenjima primoravaju Srbe ili da se isele ili da se asimiliraju, tj. da se odreknu srpstva. Šta, dakle, KONKRETNO podrazumeva M. Kalik pod rešenjem OSTALIH NACIONALNIH PITANjA? Zar ona nisu rešena? Ili možda misli da samo Srbija treba da se konstituiše kao neka mini Jugoslavija? Tako bi svi narodi iz ex-Jugoslavije imali svoje nacionalne države koje pripadaju samo njima i uz to Srbiju kao neku zajedničku državu. Samo srpski narod, koji je jedini dizao ustanke i jedini vodio oslobodilačke ratove i protiv Turaka i protiv Austrije i jedini krvlju i žrtvama stvorio državu, samo bi taj narod ostao bez sopstvene države.

Ja ne vidim šta bi se drugo moglo podrazumevati pod rešenjem OSTALIH NACIONALNIH PITANjA. Ali - činjenica da ja ne vidim neko rešenje ne znači da to rešenje ne postoji, i zato sa iskrenim interesovanjem očekujem tekst M. Kalika.

Za Natašu (utorak, 31 avgust 2010 16:11)!
Jović i Mesić mogu svašta trabunjati, ali zar ne vidite da Milošević nije prstom mrdnuo da zaštiti Srbe 1995. godine? Ne znam je li tada ručao, ali…

Ja sam e-poštu tražio jer mi ne puštaju odgovor nakon Vaših napada na Mesića koji uživa velik ugled u srpskoj zajednici u Republici Hrvatskoj. I ne znam koji je problem da na Yahoou otvorite novu jer je to vrlo lako?

I kakav je to moj profil, kakvi su to moji svjetonazori ako ja nijednom riječju nisam uvrijedio srpski narod u domovini i dijaspori? Mogao bih ja spomenuti i Vaš profil jer svaka moja rečenica ima glavu i rep, a Vaše su skup nesređenih misli. Ne razumijete bit, tj. Mesićevu posebnu vrstu humora. Čovjek je Jarac, a jarčevski humor nešto je uzvišeno. Pitajte astrologa Nikolu Stojanovića kakva je to vrsta humora i tada će neke stvari biti jasnije.




P. S.

Ne znam što se događa, ali ovaj je odlomak ispao…
Kaliče, iduću Vašu rečenicu moram ponovno objaviti jer pokazuje kako Vi tumačite povijest.
«Nikada Srbi ne bi silom zauzimali prostor na kojem inače žive, nikada ne bi odatle gađali hrvatska sela i gradove i nikada ne bi proterivali Hrvate da prema njima prvo nisu demonstrirane iste takve namere sa hrvatske strane, da hrvatska vlast nije htela silom da ih zadrži u svojoj državi i da ih nije prva proterivala.»

Obaveštavam komentatore koji su mi uputili direktna pitanja i primedbe, pre svega "thinking maize"-a i "DŠ"-a, da odgovore uskoro mogu naći na mom blogu, tako da možemo tamo da nastavimo polemiku ako bude zainteresovanih. Ovde bi prostor time bio dosta preopterećen.